Organizacija sitne robe u magacinu najbolje funkcioniše kada svaki artikal ima stalno skladišno mesto i tačnu lokaciju, jasnu oznaku i odgovarajuću kutiju ili pregradu. Robu treba rasporediti prema učestalosti korišćenja, težini i veličini, a fizičke lokacije povezati sa Excel, ERP ili WMS evidencijom kako bi izdavanje i inventura bili brži i tačniji.
Organizacija sitne robe je zahtevna zato što veliki broj artikala često izgleda slično, zauzima malo prostora i koristi se različitom učestalošću. Problem zato najčešće nije samo nedostatak prostora, već nepostojanje jasnih i stalnih lokacija.
U magacinima koje opremamo često viđamo delove koji postoje na stanju, ali zaposleni ne mogu brzo da ih pronađu. Kada se roba odlaže na prvo slobodno mesto, evidencija se brzo odvaja od stvarnog stanja, a komisioniranje, servis i inventura postaju sporiji.
Deo problema rešava se pravilima, a deo opremom: metalne police za sitnu robu sa podesivim nivoima omogućavaju da svaki artikal dobije stalno mesto odgovarajuće visine i dubine.
Skladišno mesto je precizno definisano mesto na kojem se čuva određeni artikal. Naziva se i tačna lokacija. Ona funkcioniše kao adresa robe u magacinu i omogućava zaposlenom da pronađe deo bez pretraživanja više polica.
Skladišno mesto može predstavljati:
policu;
nivo;
pregradu;
plastičnu kutiju;
fioku;
paletno mesto;
posebnu zonu.
Kod sitnih artikala skladišno mesto najčešće označava konkretnu kutiju, fioku ili odeljak unutar police.
Sistem oznaka treba da prati jasnu hijerarhiju: zona – red – regal – nivo – pozicija. Svaki deo oznake sužava pretragu dok zaposleni ne dođe do tačne kutije ili pregrade.
Oznaka A-03-02-04-06 mora biti kratka, jedinstvena, čitljiva, logična i trajna. Ista oznaka treba da postoji na polici, kutiji, nalogu za izdavanje i u softveru.
Magacin treba podeliti na zone prema vrsti robe, funkciji i toku rada. Dobro definisane zone sprečavaju mešanje raspoložive, povratne, oštećene i još nekontrolisane robe.
Zone možete formirati prema:
vrsti robe;
funkciji;
brzini obrta;
veličini i težini;
sektoru ili mašini;
dobavljaču, kada to olakšava rad;
statusu robe.
Posebno označite:
prijem;
aktivnu zalihu;
rezervnu zalihu;
povrat;
oštećenu robu;
robu za kontrolu;
otpremu.
Zone su prvi nivo organizacije sitne robe u većim magacinima i zato ih definišite pre nego što počnete da dodeljujete pojedinačne lokacije. Boje mogu pomoći u brzom prepoznavanju zona, ali ne treba da zamene tekstualne i numeričke oznake.
Rezervne delove treba grupisati prema načinu na koji ih zaposleni stvarno traže. Fizička organizacija treba da prati tok servisa, proizvodnje ili održavanja, a ne samo redosled iz dobavljačkog kataloga.
Delove možete grupisati prema:
vrsti mašine;
sklopu;
proizvođaču;
kataloškom broju;
funkciji;
učestalosti korišćenja.
U radionici je često praktično prvo odvajanje po mašini ili sklopu, a zatim po kataloškom broju. U veleprodaji može biti logičnije grupisanje prema vrsti proizvoda, proizvođaču i brzini obrta.
ABC princip raspoređuje robu prema učestalosti izdavanja. Najčešće korišćeni artikli postavljaju se najbliže mestu izdavanja i na najdostupnijoj visini.
A artikli su često korišćeni delovi. Držite ih u aktivnoj zoni, po mogućstvu između visine kolena i ramena.
B artikli imaju srednju učestalost. Mogu stajati na nešto udaljenijim ili višim pozicijama.
C artikli se retko koriste. Mogu biti u rezervnim, višim ili manje dostupnim zonama, ali njihova lokacija mora biti tačno evidentirana.
ABC raspored treba povremeno proveravati, jer se organizacija sitne robe menja zajedno sa potrošnjom. Artikal koji je ranije bio C kategorija može postati A artikal nakon promene proizvodnog programa, uvođenja nove mašine ili povećanja prodaje.
Težina i dimenzije određuju na kom nivou i u kakvoj ambalaži artikal treba da stoji. Nepravilan raspored povećava rizik od pada robe, povrede i preopterećenja police.
Primenite sledeća pravila:
teške delove postavite na niže nivoe;
male artikle držite u kutijama sa pregradama;
lomljivu robu smestite u zaštićene zone;
kabaste delove postavite na dublje police;
često korišćenu robu držite između visine kolena i ramena;
veoma lake i retke artikle postavite na više nivoe.
Pre raspoređivanja proverite nosivost regala i dozvoljeno opterećenje nivoa. Ukupna masa svih kutija na jednom nivou ne sme da pređe deklarisanu nosivost tog nivoa.
Kutija treba da odgovara dimenzijama, količini i osetljivosti artikla. Prevelike kutije troše prostor, dok prepune kutije otežavaju pregled i povećavaju rizik od mešanja delova.
Za skladištenje sitne robe koriste se:
otvorene plastične kutije za artikle koji se često uzimaju;
kutije sa pregradama za vijke, osigurače, zaptivke i slične delove;
fiokari za veliki broj malih šifara;
zatvorene kutije za robu koju treba zaštititi od prašine;
ESD kutije za osetljive elektronske komponente;
metalne posude za specifične industrijske delove.
Veličinu kutije birajte prema realnoj količini artikla na aktivnoj lokaciji, a ne prema najvećoj količini koja bi teoretski mogla da se nabavi.
Najbolje je da jedna skladišna lokacija sadrži jedan jasno identifikovan artikal. Takav sistem pojednostavljuje izdavanje, dopunu, proveru stanja i inventuru.
Kada više artikala mora biti u istoj kutiji, koristite čvrste fizičke pregrade i posebnu oznaku za svaki odeljak. Delovi ne smeju biti pomešani u zajedničkom prostoru, čak ni kada izgledaju potpuno različito.
Etiketa mora omogućiti da se artikal i lokacija provere bez otvaranja ili pomeranja drugih kutija. Obeležavanje magacinskih polica treba da bude dosledno u celom prostoru.
Na etiketi navedite:
naziv artikla;
internu šifru;
kataloški broj;
skladišno mesto;
bar-kod ili QR kod;
minimalnu količinu, kada se koristi;
fotografiju ili siluetu dela, kada artikli liče.
Etikete postavljajte na isto mesto na svakoj kutiji. Oštećene, izbledele i rukom prepravljene etikete treba odmah zameniti.
Slični delovi moraju biti fizički razdvojeni i označeni podacima koji ih nedvosmisleno razlikuju. Zaposleni ne treba da se oslanjaju samo na vizuelni izgled.
Za smanjenje grešaka koristite:
fizičko razdvajanje;
različite oznake;
fotografije ili siluete;
kataloške brojeve;
boje zona;
bar-kod proveru;
kontrolu prilikom izdavanja.
Kod veoma sličnih ležajeva, zaptivki, konektora, vijaka ili elektronskih komponenti uvedite obaveznu proveru šifre sa radnog naloga. Vizuelna procena ne treba da bude jedini kriterijum.
Svaka fizička oznaka mora odgovarati potpuno istoj lokaciji u evidenciji. Promena mesta bez promene u sistemu stvara netačne zalihe i produžava traženje robe.
Lokacije mogu biti upisane u:
Excel tabelu;
ERP sistem;
WMS sistem;
program za servis ili održavanje;
interni katalog delova.
Kada se artikal premesti sa lokacije A-03-02-04-06 na novu poziciju, promena se mora odmah uneti u evidenciju. Privremena premeštanja bez zapisa jedan su od najčešćih uzroka razlike između sistema i stvarnog stanja.
Aktivna lokacija treba da sadrži količinu potrebnu za svakodnevni rad, dok se dodatna količina čuva na rezervnoj lokaciji. Tako aktivne kutije ostaju pregledne, a višak ne zauzima najdostupnije pozicije.
Definišite ko prati stanje aktivne lokacije, kada se pokreće dopuna i sa koje rezervne lokacije roba dolazi. Dopuna mora biti završena pre nego što aktivna kutija ostane prazna.
Rezervna zaliha treba da ima sopstvenu oznaku. Nije dovoljno zapisati samo da se „ostatak nalazi negde na gornjoj polici“.
Minimalna količina je nivo zalihe pri kojem se pokreće dopuna ili nabavka, a maksimalna količina je gornja granica koju lokacija treba da primi. Tačka poručivanja povezuje potrošnju sa očekivanim vremenom nabavke.
Pri određivanju količina uzmite u obzir:
prosečnu potrošnju;
sigurnosnu zalihu;
očekivano vreme nabavke;
važnost dela za rad;
raspoloživi prostor;
maksimalnu količinu koju kutija bezbedno prima.
Ne postoji jedna univerzalna formula za sve artikle. Kritičan rezervni deo sa rokom nabavke od nekoliko nedelja zahteva drugačiju sigurnosnu zalihu od standardnog potrošnog materijala koji je stalno dostupan.
Prijem treba da prati isti kontrolisani redosled za svaku isporuku. Roba ne treba da uđe u aktivnu zalihu dok šifra, količina, stanje i lokacija nisu potvrđeni.
Preporučeni redosled je:
Proverite količinu.
Proverite šifru artikla.
Kontrolišite oštećenja.
Dodelite ili potvrdite lokaciju.
Zalepite oznaku.
Evidentirajte prijem.
Odložite robu na tačno skladišno mesto.
Nova roba ne treba da ostane u prijemnoj zoni duže nego što proces kontrole zahteva. Tako se sprečava da neprovereni artikli budu izdati kao raspoloživa zaliha.
Izdavanje treba vezati za radni nalog, servis, mašinu ili drugo jasno definisano zaduženje. Svako preuzimanje mora odmah promeniti evidentiranu količinu.
Zabeležite izdatu količinu i povežite deo sa konkretnom mašinom ili intervencijom. Na taj način kasnije možete pratiti potrošnju delova, troškove održavanja i kvarove po mašini.
Nekorišćene delove vraćajte kroz definisanu proceduru. Zaposleni ne treba da ih ostavljaju na radnim stolovima, pored mašina ili na prvoj slobodnoj polici.
Logične oznake smanjuju vreme traženja, pogrešna preuzimanja i zavisnost od iskustva jednog zaposlenog. Lista za komisioniranje koja sadrži tačno skladišno mesto/lokaciju vodi radnika direktno do potrebnog artikla.
Dobar sistem obeležavanja smanjuje:
vreme traženja;
pogrešna preuzimanja;
zavisnost od iskustva jednog zaposlenog;
greške prilikom inventure;
zastoje u proizvodnji ili servisu.
Na reorganizacijama se pokazuje da uredna oznaka vredi samo ako je ista u prostoru, evidenciji i dokumentu po kojem se roba izdaje.
Police treba organizovati tako da se šifra, količina i status robe vide bez pomeranja drugih artikala. Jedna šifra po lokaciji i odvojena neispravna roba znatno ubrzavaju brojanje.
Za jednostavniju inventuru potrebno je:
koristiti jednu šifru po lokaciji;
postaviti jasnu i vidljivu etiketu;
omogućiti da količina bude pregledna;
izbegavati skrivene kutije;
odvojiti neispravnu robu;
označiti robu koja je na kontroli;
redovno sređivati prazne lokacije.
Lokacija ima jedinstvenu oznaku.
Etiketa je vidljiva.
Artikal odgovara oznaci.
Šifra je ista kao u evidenciji.
U kutiji nema pomešanih artikala.
Maksimalna količina nije prekoračena.
Oštećena roba je odvojena.
Roba ne prelazi ivicu police.
Teški delovi nisu na visokim nivoima.
Lokacija je dostupna bez pomeranja druge robe.
Najčešće greške nastaju kada sistem nema jasna pravila ili se pravila ne primenjuju pri prijemu, izdavanju i vraćanju robe. Tada se zaposleni vraćaju odlaganju na prvo slobodno mesto.
Najčešći problemi su:
roba nema stalnu lokaciju;
isti artikal je na više mesta bez evidencije;
različiti delovi su pomešani;
oznake su nečitljive;
zaposleni koriste sopstvene nazive;
roba se odlaže na prvo slobodno mesto;
sistem u računaru ne odgovara stvarnom stanju;
rezervna i neispravna roba nisu odvojene;
kutije su prevelike ili prepune;
promene lokacija se ne evidentiraju.
Sistem treba da bude dovoljno jednostavan da ga svi zaposleni koriste na isti način. Paralelni sistemi i lične beleške najčešće stvaraju dodatnu zabunu.
Reorganizacija treba da počne popisom robe i uklanjanjem zastarelih ili neidentifikovanih artikala. Tek nakon toga imaju smisla nove zone, oznake i kutije.
Preporučeni postupak je:
Popišite artikle.
Uklonite zastarelu i neidentifikovanu robu.
Grupišite artikle.
Definišite zone.
Napravite sistem lokacija.
Izaberite police, kutije i pregrade.
Obeležite sve lokacije.
Unesite lokacije u evidenciju.
Testirajte sistem.
Obučite zaposlene.
Uvedite redovne kontrole.
Sistem prvo testirajte u jednoj zoni. Nakon nekoliko dana rada proverite da li zaposleni lako pronalaze robu, da li su kutije odgovarajuće veličine i da li oznake prate stvarni tok rada. Organizacija sitne robe uvedena na malom delu magacina lakše se koriguje nego pravila koja su odjednom primenjena na ceo prostor.
Za sitnu robu najpraktičnije su metalne police sa podesivim nivoima, dopunjene kutijama, pregradama, fiokarima i jasnim oznakama. Dubina police treba da odgovara kutijama i načinu ručnog komisioniranja.
Previše duboka polica može sakriti manje kutije iza drugih artikala. Preplitka polica može dovesti do toga da kutije prelaze ivicu ili nemaju stabilnu podlogu.
Pre izbora pročitajte vodič Metalne police za magacin — vrste, cene i kako izabrati prave. Za konkretno opremanje prostora pogledajte metalnu policu za magacin i uskladite dimenzije, broj nivoa i nosivost sa robom.
Za planiranje sistema potrebno je poslati podatke o robi, prostoru i načinu rada. Precizni ulazni podaci omogućavaju realan proračun broja polica, kutija, pregrada i aktivnih lokacija.
Pripremite:
broj različitih artikala;
dimenzije najmanjih i najvećih delova;
težinu robe;
trenutnu količinu;
očekivani rast;
broj dnevnih izdavanja;
postojeću evidenciju;
dimenzije prostora;
broj zaposlenih;
potrebu za kutijama i pregradama;
način prijema i izdavanja robe.
Korisno je poslati i fotografije postojećeg prostora, širine prolaza i pozicije vrata, radnih stolova i prijemne zone.
Trošak zavisi od broja lokacija, dimenzija i nosivosti polica, vrste kutija, pregrada, etiketa i eventualnog bar-kod sistema. Za realnu ponudu potrebno je prvo popisati artikle i izmeriti prostor.
Manja zona može se urediti za nekoliko radnih dana, dok veći magacin zahteva fazni popis, označavanje i testiranje. Trajanje najviše zavisi od broja šifara, količine neidentifikovane robe i kvaliteta postojeće evidencije.
Bar-kod sistem se isplati kada postoji mnogo sličnih artikala, česta izdavanja ili ponovljene greške u stanju zaliha. Kod manjeg broja šifara dovoljan može biti dobar sistem skladišnih mesta i tačnih lokacija i uredna Excel evidencija.
Može, ali svaka lokacija mora biti posebno evidentirana. Najčešći primer je jedna aktivna i jedna rezervna lokacija sa jasno definisanim pravilom dopune.
Brzoobrtne i kritične artikle treba kontrolisati češće od retko korišćenih delova. Pored redovne inventure, korisne su ciklične provere pojedinih zona ili grupa artikala.
Pošaljite dimenzije prostora, broj artikala, približnu težinu i način prijema i izdavanja robe. DLT TOP može na osnovu tih podataka predložiti raspored polica, odgovarajuću dubinu nivoa i broj potrebnih lokacija; za sledeći korak koristite kontakt za planiranje magacinske opreme.
Ukoliko vam se dopao članak, podelite sa prijateljima.
